[ Pobierz całość w formacie PDF ]

planetu, i Tobi je morao da se nasmeje.
Sada je osetio novi talas ledene hladnoæe kako se a
iri iz kocke pune nemog,
sporog vremena. "Nea
to ne valja, deèko?"
Po~
eleo je da razbije plavo-belu kocku usporenog trajanja, da oslobodi
izmuèena razdoblja i straa
ne, izoblièujuæe perspektive. Ali taj predmet
pripadao je pilotu, a takvi ljudi bolje od ikoga razumeju promenljivost
vremena. Mo~
da je i pravo da njima pripadnu ovakve stvari.
Najbolje da sve zaboravi. Nije znao a
ta bi radio sa zarobljenom Besen
èak i da je dobije. Ipak, osetio je olaka
anje kada je izaa
ao iz trpezarije i
naa
ao se u gustoj magli napolju.
6. ODLAZAK GORENAZAD
Trebalo je da se otisnu joa
istog dana. Tobi nikada nije osetio toliko
divljenje kao tih prvih trenutaka, dok se peo mostom i ukrcavao na veæ punu
palubu.
Nikada dotle nije bacio via
e od jednog pogleda, punog poa
tovanja, na neki
indukcioni brod dok je cepao vodu svojim oa
trim pramcem. Sada ga je gospodin
Preston pozdravio krutim klimanjem, a
to je bilo vrlo uzdr~
ano u poreðenju sa
njegovom prièljivoa
æu za doruèkom. Jedva je odvojio vremena da mu preda
potvrdu o zaposlenju. Ostali èlanovi posade rukovali su se sa njim nea
to
prijaznije nego a
to su se inaèe ponaa
ali prema obiènim putnicima. Mua
terije
koje plaæaju cenu i inaèe su bile najmanje poa
tovane od strane posade,
ukljuèujuæi èak i deèake-èistaèe iz potpalublja. Tobi je po odsutnim, pomalo
zamagljenim pogledima mua
karaca i ~
ena u posadi video da njega priznaju u
najmanju ruku za pripadnika ljudske porodice.
"Proa
ao si onu malu oluju tamo napred?" upita ga gospodin Preston dok su se
peli uz tri niza spoljaa
njih stepenica da bi stigli do pilotske kabine.
"Neser. Iskrcao sam se, nasukao èamac i obia
ao je pea
ke."
"Hmmm. `
teta. Mislim da æu malo preseæi struju, kako bih ostao podalje od
nje."
"Daser."
Tobiju je ovaj egzotièni Sokak prireðivao èudo za èudom. Poèeo je da uviða
zaa
to ljudi ~
ele da ~
ive ovako, u d~
epu izdvojenom od maa
ki i sve te~
ine
istorije. Nije bilo bitno a
to o~
ivljavaju neki drevni naèin ~
ivota; ovde i
sada to je bilo stvarno.
Utovar je bio pri kraju, jedva obuzdana te~
nja broda za rekom a
irila je
vazduhom duboko brujanje. Teret je prosto leteo sa kolica u brod, preko ruku
u~
urbanih radnika, veæinom Zombija. Okasneli putnici pristizali su spotièuæi
Page 122
ABC Amber Palm Converter, http://www.processtext.com/abcpalm.html
se izmeðu kutija i bala a
to su joa
èekale na utovar. %7Å„ene sa kutijama za
a
ea
ire i cegerima za pazar po~
urivale su oznojene mu~
eve, koji su vukli
urolane tepihe i decu koja su dreèala. Taljige i kolica za prtljag truckali su
se po kaldrmi i sudarali se mnogo èea
æe nego a
to je izgledalo moguæe po
zakonima verovatnoæe, drobeæi kutije i tegle. Vazduh je iskrio od psovki.
Èekrci se sklopia
e, i napred i pozadi.
Tobiju su se dopadali gu~
va i galama, ~
amor i komea
anje puni cilja i svrhe.
"Svi koji ne putuju, molim da se iskrcaju!" zaèu se glas i zazvoni poslednje
zvono, i prepune palube "Naèeza" istisnua
e deo gu~
ve preko mostova -
~
urnu plimu protiv koje se borilo nekoliko poslednjih zakasnelih putnika.
Glavni most skliznu unazad, a jedan visoki mua
karac dotrèa i pokua
a da
preskoèi prazninu. Uspeo je da a
èepa dr~
aè ograde i jedan mornar ga izvuèe
gore, ali pri tom mu se otvorio zadnji d~
ep i novèanik mu ispade u vodu. Masa
na obali poèe da se smeje, i mornar je jedva spreèio èoveka da ne skoèi za
svojom imovinom.
Tobi je sve ovo posmatrao sa izdignutog polo~
aja pilotske kabine. Bilo je to
elegantno mesto, sa toliko staklenih povra
ina da je morao da ih prebroji kako
bi se uverio da ga okru~
uju svega èetiri prozirna zida. Kapetan je stajao kraj
pilota, obojica su bili u modro-zlatnim uniformama, i zaèu se zvi~
daljka.
Narand~
asta zastava se podi~
e na jarbol, i brod poèe da se kreæe. Ubrzanje je
vibriralo palubom a uljasti dim kuljao je iz tri visoka dimnjaka na sredini
broda.
Masa du~
keja iskoristila je taj trenutak za dovikivanje poslednjih poruka i
pozdrava, a brod se naglo udalji od njih, jer izgledalo je kao da ubrzava dok
je indukcionim poljima hvatao duboku struju metala ispod vode.
Grad nestade neverovatnom brzinom, ljudi na keju se pretvoria
e u taèkice koje
su ia
èezavale pred Tobijevim oèima.
"Vremenski tok", odgovori gospodin Preston na Tobijevo mra
tenje. "Odmah sam
nas zakaèio na njega. Sada vidimo slike stisnute i izoblièene."
Obala je veæ bila proa
arana crvenim i plavim dok se vreme menjalo i teklo oko
broda, a pritisak i pljuskanje struja zvuèali su kao duboki bas tonovi koje je
Tobi oseæao preko debelih ðonova svojih èizama.
Leteti preko samog trajanja, otrgnuti se od sigurnosti strpljivog,
jednosmernog vremena - Tobi oseti da mu se grlo ste~
e od muènine. Zapljusnula
ga je zbunjenost, ubrzanje duboko do utrobe - ne samo ubrzanje kretanja nego i
u kolièini za koju je znao da upravlja peveom, ali koju nijedan èovek nije
mogao da oseti, sila spletenog vremena i prostora. Èvrsta paluba vijugala je
kao zmija, gusti vazduh je brujao, iskre su iskakale na sve strane. Njegovo
telo se nekoliko dugih, bolnih trenutaka borilo protiv suprotstavljenih sila
koje su ga vukle i cimale; grudi su mu se stezale, zglobovi se rastakali,
kolena postadoa
e laka kao pero - a onda nekako njegove tetive naðoa
e novu
ravnote~
u, bez ikakvog njegovog svesnog napora. Duboko je udahnuo vazduh i
ustanovio da je vla~
an i mirisan.
"Mirno." Gospodin Preston ga je gledao, toga je tek sad postao svestan.
"Verovao sam da æea
se provuæi, ali nikad se ne zna dok se to ne zavra
i."
"`
ta bi bilo da nisam?"
Pilot slegnu ramenima. "Iskrcali bismo te u sledeæem pristania
tu, nia
ta via
e."
"A kako je sa putnicima?"
"Dole je laka
e. Ovde su plime najgore."
"Plime?" Zagledao se u nepomiènu reku.
"Ne reèna plima - plima vremena. Putnici kojima se pomute glava i stomak mogu
da legnu i èekaju dok ne stignemo do njihovog odredia
ta. Barem veæina."
Tobi je oduvek smatrao da je pilotov posao da odr~
i brod na reci, a
to i nije
bilo nea
to naroèito, s obzirom na to koliko je reka a
iroka. Dok je sada
æutke gledao gospodina Prestona kako krivuda i izbegava mrlje iz kojih je
izviralo lepljivo smeðe blato, a potom vea
to klizi du~
zlatnog nasipa od
broma, video je plesaèku ljupkost i lakoæu koje dolaze od okretanja masivnog
hrastovog kormila, vladanja prigua
enim ~
ivotinjskim zvucima indukcionih
Page 123
ABC Amber Palm Converter, http://www.processtext.com/abcpalm.html [ Pobierz całość w formacie PDF ]